ЗБИРКА РАЗГЛЕДНИЦА

Прве поштанске карте почеле су да се користе као службено средство преписке у Аустро-Угарској монархији 1869. године. Решење о увођењу саобраћајних карата у Србији донето је две године касније, да би се у поштанском промету појавиле 1873. године. Од 1881. године замењују их дописне карте, али и једне и друге без илустрација. Монопол на њихово издавање имала је пошта, односно држава, док су илустроване дописне карте настале иницијативом приватних издавача. Прве разгледнице које су се појавиле у Србији 1896. године, са мотивима градова, одмах су изазвале велико интересовање, па је већ следеће године морао бити донет Правилник за израду дописних карата од стране приватних лица. У почетку је предња страна разгледнице била намењена и за илустрацију и саопштење, а реверсна само за адресу, да би од 1906. године слика заузела целу аверсну страну.

Збирка разгледница Историјског музеја Србије настала је њиховим издвајањем из Збирке фотографија због специфичних својстава. Наиме, разгледница је настала после стварања техничких могућности неограниченог умножавања фотографија. На овај начин штампана су и умножавана разна уметничка дела и фотографије, често колорисане, на којима је остао сачуван изглед насеља и градова, личности и догађаја.

У збирци има око 4200 примерака који своју вредност правдају садржајем на било којој страни. За Музеј је страна са ликом обично примарнија од садржаја стране предвиђене за писање, иако и овде има изузетака. У набавци нових

Краљев двор - Поздрав из Београда  –- издање

Моше Коена, Београд

Успомена на крунисање Њ.В.Краља Петра I

8/21. IX 1904. – издање књижаре

Рајковића и Ћуковића, Београд

Њ.В. Краљ Петар са братијом и свитом пред крстијанијом Хиландарском 28. III 1910. године - издање књижаре Рајковића и Ћуковића, Београд

илустрованих поштанских карата најважнији мотив је попуњавање колекција, било као издавачких или документарних целина.

Ради лакшег прегледа садржаја и коришћења збирке, створене су тематске целине: Градови и насеља, Страни градови, Балкански ратови, Први светски рат, Српске династије, Историјске личности, Историјски догађаји, Ликовна уметност и друге. Најстарије разгледнице које се чувају у збирци су снимци градова у Србији – Београда, Ниша, Ужица и Јагодине из 1899. године. Разгледнице градова су и највише заступљене, штампане најчешће појединачно у формату 14х9 цм, али и у спојеним низовима или повезане у мапе. Ту су и сцене из ратова или уметничке представе ових догађаја, ношње, обичаји, споменици сеоске и градске архитектуре ..., а на портретним разгледницама знамените личности, државници, војсковође, уметници, политичари, владари из династија Обреновића, Карађорђевића, Петровића-Његоша, као и снимци свечаних поворки, крунисања и венчања.

Због своје документарности овај фонд представља веродостојан историјски извор.

Жанка Стокић, Атеље М. Савић,

Београд –- издање С. Марковић, Загреб