|
ЗБИРКА
ОРУЖЈА И
ВОЈНЕ
ОПРЕМЕ
Оружје
је од
најстаријих
времена
коришћено
као борбено
средство за
напад и
одбрану (многа
оруђа су
коришћена и
као оружја -
секира, срп).
Оружје је
рађено у
домаћим
радионицама,
увожено из
других
земаља и
прибављано
из ратног
плена, а
користили
су га сви
слојеви
друштва. У
различитим
временским
периодима
поједини
делови
оружја и
опреме
добијали су
специфично
значење. Са
стварањем
оружја у савременом
смислу, од 17.
века, оружје
постаје нераздвојни
део
униформе. У
појединим
крајевима,
оружје се
сматрало
саставним
делом
народне
ношње, а у
духу моде
(преузето из
војног
костима) и
део
грађанског
одела (шпада).
Оружје
се по начину
израде дели
на (најстарије)
примерке
домаће
радиности, а
затим (касније)
на занатско
и
индустријско,
а по врстама
на хладно и
ватрено.
Хладно оружје
се дели на
оно за борбу
на даљину
(лук и стрела)
и за блиске
сукобе (све
врсте
сечива, секире,
топузи).
Ватрено
оружје
углавном се
употребљава
за дејства
из даљине
(пушке,
пиштољи и
револвери, топови,
аутомати,
митраљези и
др).
У
овој збирци оружје
занатске
израде
везано је за
значајне
личности и
догађаје из XVIII и XIX века.
Оно
обухвата
примерке
како
хладног тако
и ватреног
оружја
(кремењаци),
већином турско-балканске
провенијенције.
Од
хладног
оружја заступљени
су - јатагани
(белосапци,
црносапци и
сребрњаци),
сабље,
углавном
турског (клч)
и персијског
(шамшир) типа.
Поједини
примерци плене
лепотом и
разноврсним
техникама
украшавања.
Од
ватреног
оружја
занатске
израде
заступљена
су два типа
пушака - шишана
(оријентални
тип) и
арнаутка
(западноевропски
тип) са
варијантама
- џефердар и
рашак, као и
три типа
пиштоља -
пиштољи
призренци, цалине,
кубуре
пећанке и
кубуре
фочанке.
У
збирци се
налази и
легендарни
дрвени топ
од трешњевог
дрвета (као
зачетак
артиљерије),
као и топови
ливени у
Београдском
арсеналу
почетком XIX века.
Уз
то оружје у
музеју се
чува и
одговарајући
прибор:
барутнице,
фишеклије,
зејтинлице, арбије,
који служи
за ношење
муниције и
одржавање
оружја.
Пушка
Петра
Алексе
Ненадовића
|