ЛИКОВНА ЗБИРКА

Ликовна збирка Историјског музеја Србије обухвата различит уметнички материјал, који осим уметничке вредности поседује и документарни значај.   

Историјат ликовне збирке није тешко пратити, с обзиром да је Историјски музеј Србије један од најмлађих музеја у граду, основан 1963. године, када му је припојен Музеј Првог српског устанка.

Оснивачким актом Музеја, ликовна збирка  је замишљена као уметничка збирка, хронолошки одређена и везана за 19. и 20. век. Основана је са задатком да илуструје и уметнички представи све значајније личности, историјске догађаје и да прикаже деловање свих сегмената друштва (друштвена кретања, политички и привредни развитак, развој научне мисли, као и сва прогресивна  и револуционарна друштвена кретања), али и са претензијама да попут уметничких музеја прати развој српске уметности.

У тренутку оснивања Историјског музеја Србје, међу затеченим експонатима Музеја Првог српског устанка било је свега неколико уметничких предмета, пре свега слика, неколико рељефа и скулптура. Формирање ликовне збирке кренуло је од самог почетка. Данас, после четрдесет година рада, ликовна збирка броји око 2000 експоната и из историјата збирке видљиво је да у почетку нису могле бити формиране засебне уметничке збирке. Различита уметничка дела сакупљана су у оквиру ликовне збирке све до данас. Уметнички фонд ове збирке обухвата дела настала у различитим техникама: уља, акварели, цртежи, графике и репродукције. У уметничком погледу ова дела скоро у целини осликавају све уметничке правце који су се смењивали током 19. и прве половине 20. века.

Мада се Историјски музеј Србије превасходно бави очувањем националне уметничке традиције, у оквиру ове збирке чувају се радови и домаћих и страних уметника, који су боравили и стварали на нашим просторима, израђивали портрете чланова наших владарских кућа, знаменитих и поштованих историјских личности или научника и чувених мислиоца свога времена.

Карађорђе Петровић

Арсеније Петровић

Никола из Зеока

Непознати аутор

Кнез Милош Обреновић

Урош Кнежевић

Прота Матеја Ненадовић

Јоханес Бес (?)

Крста Цветковић

Ника Миљан

Тематски посматрано, ликовном збирком Историјског музеја Србије доминирају историјски портрети и историјске композиције као својеврсни резимеи историјских збивања и периода.

Неки oд историјских портрета су сликани по природи, нек на основу фотографија, литературе и других писаних извора, док су неки настали као искључиво уметничко виђење засебног аутора инспирисаног значајем и поштовањем одређене личности. Међу бројним портретима свакако треба поменути портрете Карађорђа Петровића, Милоша Обреновића, кнеза Александра Карађорђевића, краља  Александра Обреновића, краља Петра I Карађорђевића, краља Александра Крађорђевића, Јосипа Броза Тита.

Историјске композиције могу имати и својство документа (уколико их је сликао учесник и савременик одређеног догађаја), али најчешће имају наглашено илустративно својство појачано уметничком и ликовном вредношћу дела. Такве су композиције које се чувају у фонду ликовне збирке: Бој на Равњу, рад Младена Јосића; Бој на Чегру, рад  Боже Илића; Збор у Орашцу, рад Вељка Станојевића;

Краљ Александар Обреновић

Васмут

Бој на Иванковцу и Бој на Делиграду,  рад Оље Ивањицки; Бој на Мишару Афанасија Шелоумова; Устанак 7. јула у Србији, рад Миће Поповића  и многе друге.

Уз портретно сликарство и историјске композиције треба поменути и низ најразличитијих ликовних дела која осликавају начин живота српског народа и дају податке из различитих области живота. У ову групу радова могу се уврстити дела попут Преље, Ђорђа Крстића, Женског портрета под велом Марка Мурата, Сељака Стеве Алексића, Града на југу Србије Бете Вукановић и др.

У тематском погледу у ликовној збирци свакако треба поменути и присуство карикатура, међу којима су посебно интересантне карикатуре Пјера Крижанића. Ту су  и карикатуре из логора, нажалост заступљене у мањем броју, али и карикатуре које се односе на Други светски рат и немачку пропаганду која се путем ових медија ширила Европом.

Збор у Орашцу

Вељко Станојевић

Бој на Равњу

Младен Јосић

Посебну групу уметничких радова сачињавају ликовна дела настала у заробљеничким и концентрационим фашистичким логорима Другог светског рата. Ова дела представљају прворазредни историјски документ, с обзиром да на себи носе печат логорске цензуре. Међу бројним ауторима ових дела треба поменути сликаре Душана Влајића, Милоша Бајића, Божидара Обрадовића, Брану Мирковића, Предрага Стевановића, Сташу Беложанског и многе друге.

У ликовној збирци чува се и већи број графичких листова, и графичких мапа, цртежа и акварела.

Расцветало дрво

Коста Миличевић