|
ЕТНОГРАФСКА
ЗБИРКА
У
формирању
Етнографске
збирке
Историјског
музеја
учествовала
су до сада
само два етнолога:
Ђорђе Тешић,
музејски
саветник (од
1966. до 1973. године)
и мр Жељка
Шкорић,
музејски саветник
(од 1973. године
до данас).
Збирка је
попуњавана
највећим
делом путем
откупа на терену
или у самом
Музеју. Осим
редовног,
плански
усмереног
откупа на
територији
коју обухвата
делатност
Музеја,
обављало се
и наменско
откупљивање
предмета за
потребе појединих
изложби.
Мањи део
предмета
доспео је у
збирку
путем
поклона,
које су
чинили
појединци
или
институције
(нпр.
"пољопривредна
збирка" са
Економског
факултета у
Београду), у
појединим
случајевима
и
преузимањем
(нпр.
предмети
преузети од
Музеја
Првог српског
устанка).
Данас се у
збирци
налази око предмета.
Реч је о
предметима
који
припадају
тзв.
народној
или
традиционалној
култури
Срба која је
поникла и
развијала
се како у
сеоској
тако и у
варошкој
средини
друге половине
19. и прве
половине 20.
века у
оквирима наше
народне,
традиционалне
"прединдустријске"
културе.
Тематске
целине на
које је Етнографска
збирка
издељена су:
- Традиционална
привреда
- Одевање
и накит
- Инвентар
куће
- Обичаји
и веровања
- Народна
уметност
Потребно
је
нагласити
да
Етнографска
збирка у
Историјском
музеју
Србије има
посебну, специфичну
улогу.
Предмети
ове збирке
на својеврстан
начин
"суделују"
у
приказивању
и тумачењу
историјских
збивања.
Најцелисходније
их и можемо
презентирати
као експонате,
у склопу
изложбене
делатности
Музеја.
Најчешће је
њихова
функција –
условно
речено – симболичка.
Типичан
пример у том
погледу представља
стална
поставка Српска
револуција 1804,
у Милошевом
конаку у
Топчидеру.
Етнографским
предметима
је на
симболичан
начин приказано
привређивање
на српском
селу почетком
19. века.
Сточарство
је
представљено
опремом
чобана и
трима за
прераду
млека, земљорадња
ралом и
јармом, а
домаћа
радиност разбојем
и алатима за
стрижење и
припремање
вуне.
Предмети из
Етнографске
збирке на изложбама
Историјског
музеја
имају често и
"амбијенталну"
функцију.
Таква
улога
припада
етнографским
предметима
најчешће
онда када
дочаравају
културни
амбијент у
коме су се
одвијала
историјска
збивања. И
овде се као
пример може
узети
стална поставка.
Окружење
људи из
времена
Првог и Другог
српског
устанка
представљена
је ентеријером
сеоске куће,
полубрвнаре-получатмаре
и варошке,
оријенталне
куће. Када су
у питању
теме из
културне
историје,
етнографски
предмети
могу да
постану и
основни, носећи
материјал
читаве
изложбе.
Такву улогу
имали су
предмети из
Етнографске
збирке на
изложби Занати
на тлу
Србије кроз
историју.
Приказ
процеса
развоја
заната и
занатских
организација
заснива се
на богатом
фонду
занатског
алата и
занатских
производа. Многи
од
приказаних
заната више
не постоје или
су у
изумирању.
Обухваћени
су занати за обраду
метала,
затим
занати за
обраду
дрвета, занати
за обраду
текстила,
занати за
обраду коже,
а такође и
различите
услужне
делатности.
Носећу
улогу имали
су
етнографски
предмети и
на изложби Одевање
у Србији 19.
века као
одраз
историјских
збивања.
Посебна пажња
посвећена
је
културним
утицајима који
су у нашу
средину
допирали и
са истока и
са запада а
који су се, по
свој
прилици,
најјасније
рефлектовали
у ношњи
градског,
делимично и
сеоског
становништва.
Оријентални
утицаји,
који су
преовладавали
до тридесетих
година 19.
столећа,
илустровани
су одевним
предметима
израђеним
од
скупоцених
источњачких
материјала
и богато
украшеним сребрним
и златним
гајтанима.
Мешавина оријенталних
и западних,
европских
утицаја карактеристична
је за период
између тридесетих
и седамдесетих
година 19.
века.
Тај судар
култура у
одевању
српских
грађана
приказан је
тамо где је
најуочљивији
– у српском
грађанском
костиму,
који
представља
специфичну
комбинацију
левантинских,
балканских
и европских
елемената.
|
